Walker's Blog

Воће и шећер

2008-07-07T01:10:00.003+02:00

После пуних 6 седмица дијете, планирам да следећег викенда узмем неку воћку, да пробам и видим реакцију организма. Размишљам, треба пронаћи неку са мало шећера. И кренем редом, ове нама познате, на Wikipedia:

Садржај шећера у воћу на 100g:

Grožđe 15.48 g
Banana - 12.23 g
Jabuka 10.39 g
Narandža - 9.14 g
Kajsija 9 g
Breskva 8.4 g

Срећом, касније сам пронашао један много бољи сајт са лепом табелом која приказује сваки ше'ер посебно, и све заједно, и према њој, парадајз (који већ једем), лимун, авокадо, и "оно мало зелено као лимун али није - лимете" имају укупно и свакако најнижи ниво шећера и не би морали да се избегавају ни код високих триглицерида, ни код осетљивости на инсулин, фруктозу, гојазности...

Ево, пише:

Tomatoes, avocadoes, lemons, and limes are very low in total sugar and do not have to be restricted.

У суштини, цео сајт је посвећен снижавању масноћа и шећера у крви/организму, али посебно је занимљива та табела са воћем, сувим воћем, слаткишима, шећерним алтернативама, на дну ове стране.

Препорука за другаре који мешају пудинг и воћни јогурт :P али и све друге...

Додатак:
Мислим да ћу да се одлучим (поред парадајза) за авокадо - нашао сам сјајну страницу и управо читам, делује као супер ствар...

После опсаде

2008-07-06T06:09:00.002+02:00

Лудим. Гледам сиви сандук, гледа он мене. Пресечен на половини, са 4 ручке са стране, за ношење ваљда, ко ће га знати... Горе заобљен. Покушао сам да легнем на њега - скотрљам се на страну. Не може да се отвори, нешто запиње изнутра. Мислио сам да га излупам секиром, али немам секиру. Не знам шта да радим. Нисам спавао целу ноћ. И не могу. Кад је мртвачки сандук ту, смрди на лак, испарава и заузима простор.
Напољу је свануло, неко керче лаје... ово дефинитивно није добро за здравље...

Под опсадом 2

2008-07-05T20:48:00.002+02:00

Требало је боље да планирам. Ишло је јако лепо, али након сат времена гребања зидова и лупања на врата, таман кад су се утишали и баталили ћорав посао - схватих да немам воде. Ни хране. Ни лекове. На крају сам отворио врата, на шта су они смирено умарширали носећи сиви мртвачки сандук. Одвратан. Ал' шта да се ради, легао сам и крај.

Под опсадом

2008-07-05T18:47:00.002+02:00

Стање је критично. Успео сам да одбијем први налет, али то је било више спорадично кошкање са извидницом, тешке трупе тек стижу. Врата сам онеспособио, неће се отворити осим ако не употребе неки алат, али сумњам да су зомбији способни за такве креативне идеје. Недостатак кваке би требао да их натера да реже напољу, ударају по вратима или покушају да провале. Ако успеју да се пробију кроз ту линију одбране, а пре или касније хоће - знам то -
... На вратима су.

Ако преживим јавићу се касније.

Дијалози са Лорком

2008-07-02T17:47:00.002+02:00

29. јуна ујутро сам написао неку песму, додуше, да би се схватила у потпуности, морате познавати одређене 2 Лоркине песме. Чисто поигравање мотивима, у другачијој конструкцији.

Песму можете прочитати овде.

Стигло лето

2008-06-30T02:23:00.005+02:00

Ето, прође и јун. Јесте, званично је лето почело у јуну, али сви знамо да је право лето онда кад људи почну да пале за Бугарску, Турску и Тунис. Није још нико спаковао кофере од ове екипе, али сутра многи пале, а ако не сутра онда ових дана...

Шеки оде у Америку земљу велику, чика Boo ће до Емирата, и очекујем од њих двојице по разгледницу, почео сам да скупљам те картончиће, имам до сад Амстердам, Барселону, Будву... Лепо је видети где је лепо па се надати путовању једног дана. Дрвена ће до Босне и Хрватске, тако нешто... Ко још... Хм...

Мени цео дан било нешто лоше јако, сад сам тек се мало освестио, иако се осећам као да горим, и слушам Ламбаду у пола три ујутро. Хм, све је ок ваљда...

Е да, ових дана поново, након скоро две године, озбиљно размишљам о учењу шпанског. Прошли пут сам већ кренуо да се распитујем, био је у Јовиној гимназији курс Сервантес института, али самс е разболео... и сад таман контам пролази, али ето мало је горе... Вањда је то добро, реакција, борба организма... шта ли...

Нико те не може сјебати као родитељи, 1368. пут

2008-06-28T16:59:00.002+02:00

Сутра ће бити тачно пет недеља како сам на дијети због здравствених проблема. Не једем хлеб и пецива, ништа са квасцем, шећер или било шта са шећером (мед, воће, воћне сокове... даље да не говорим) нити шта масно, млечно... Живим на пиринчу углавном, са доста поврћа, и једва чекам да прође одеђено време да кренем да убацујем воће и друго поврће у исхрану. Од меса једем само пилеће бело. У суштини, после прве две недеље које дођу као неко навикавање, човек се запита зашто је јео све оно раније, отежавао себи, кад је сва храна без хлеба укуснија, а да не говорим колико је тело лакше и покретније нпр. без свињетине.

Да ли ми нешто недостаје? Не баш. Нисам гладан, једем редовно, недостаје ми воће у суштини. Слаткиши? Не. Колачи? Не. Бечка шницла са помфритом? Па недостаје ми кромпир мало, углавном пире или рестовани, али месо не баш.

И сад долази питање - зашто уопште све ово пишем, да се хвалим како ми не треба оно што не смем?

Не.

Пишем зато што све моје напоре, који како ми се чини иду јако добро, опструира "ненамерно" моја рођена кева. За неповеровати. Кад год је видим та жена грицка онај SL петит са чоколадом. Ја иначе не волим саму чоколаду, али те "чоко кексиће" обожавам. Ок, навикао сам да очекујем таква срања од ње, ипак је жена пушач а знамо колико су они увиђајни и толерантни према потребама других...

Али кад је данас, иако сам је замолио лепо да то ни у ком случају не уради нема ни недељу дана, извадила тријумфално из фрижидера огроман воћни колач са масивним бројем 25 на врху остао сам без речи...

Наравно, зна она да ја не смем да једем, није ретардирана, али то је за њих и ако неко дође (ко да дође, кад никог нисам звао и не обележавам ништа, мора да мисли на своје другарице). Схватам ја да ако неко од комшија / кућних пријатеља искористи прилику да сврати на кафу/ракију, мора бити нешто да се понуди, али могао је то бити неки кекс, чајно пециво... Или бар ако је већ направила колач, није морала да ми га гура под нос. Некако безобразно. Неодговорно. Изазивачки. Још ми је купила "дијабетичарски кекс" неки страни који нема квасац и има само фруктозу, и сад бих требао бити срећан због тога. Мислим, док га нисам имао, једноставно ми није падало на памет да поједем нешто слатко. Сад сам га морао сакрити у ормар да га не гледам, да га не би начео. А не смем да га начнем, јер не смем ни воће да једем још увек. И онда ме пита сваки дан "јеси пробао онај кекс што сам ти купила"...

Углавном, жена се својски труди да поништи сваку самосталност коју имам, и коју сам крваво градио од 13. године на овамо. Имам утисак да би ме најрадије хранила цуцлом и неком храном за бебе. Са цигаром у устима. Морам да завршим факс и изгубим се одавде, под хитно.

Марфијев закон примењен на видео-успомене

2008-06-25T04:33:00.005+02:00

Ако тражиш нешто на дискети у ладици пуној дискета, којим год редом да кренеш, биће на последњој - Марфи. И у праву је.

Додуше, тестирано на оптичким дисковима, али иста ствар.

Причам са другарицом и споменем немам појма како и зашто да имам кратки снимак са апсолвентске вечери. И каже она - ја нисам била, наговарали ме али тад нисам хтела зато што сам мислила да си скот којег треба набити на колац и запалити и баш нисам хтела - и некако дођемо до тог да ја потражим диск на којем би то могло бити. Тада је тек било прошло 12, а видите колико је сад сати. Елем, кренем ја да тражим. Нема шансе. Претражио сам гомилу бекапа, нарезаних видео дискова (интерна индустрија - ауторски филмови) и свакакве глупости од снимака пролећног високог водостаја Дунава у пратњи 4 годишња доба, преко разних варијанти цртаних филмова у покушају (најчуднији је "Дебилци" за који су "војс ектинг" одрадили моји цимери... не знајући да их Ексе снима с леђа) до првог тестирања камере у мраку, кад сам хтео да докажем људима да може да снима ноћу "у боји", и успео.

Онда кажем себи - ок, све има само апсолвентско нема - то није не знам какав снимак, има мање од 5 минута - успут, нашао сам mpeg1 запис са факса, док смо чекали једно предавање... Па оно, нема никог, долази једно по једно, сконтавају камеру и реагују... Није тешко унети камеру на факс, само да знате... чувајте се ви што узимате мито, камере стају у рукав, џеп... Углавном, кажем - имам само 3 касете, свака од сат времена... На једној мора бити...

И кренем у прегледање мастера...

Ух.

Нашао сам... Видео упутство за спремање пице за 100 динара, никад гребовано на комп. Снимке од 40-ак минута прославе неког првог маја пре пар година. Куриозитет су Ћимокс и његова тадашња девојка, касније вереница, који се ту мазе и певају, а тачно годину дана касније, баш на први мај, су раскинули. Ту су и чика Рашид и тадашња његова девојка цецуљак, исто раскинули и они касније. Па онда делови Parodi central епизода, преснимљени ту и тамо... Па испадне комад снимка играња Magic карата... Ма лудило. Можда најуврнутија ствар остаје "држи кишобран да могу да пишам", снимак са дочека из војске, кад су појединци умакали хлеб у ракију, цртали перверзије по лицу уснулих алкоса са друге стране стола, те дерњали се на тераси уз гитару док је цимер (који нас је изненађено напустио крајем те недеље, не схватајући зашто он иде било куд) покушавао да спава јер ујутро рано иде на посао...

Али - нема апсолвентског. Преснимљено.

И таман да баталим, падне ми глупава идеја на памет да прегледам још једну футролу, у којој сигурно није, и баш један диск на којем су свих 5 епизода централе у dvd формату, кад оно - апсолвентско, и још пар стварчица...

И лепо пребацим све у xvid, испод 10 mb да буде све, кренем да дижем на box, и блокира на 30%...

А ево сад ће пет...

Ништа, једно по једно...

Него, да ли да пребацим све три касете на комп, и дигнем на youtube, онако без обзира шта ту има и ко би се могао обрукати? Или ипак не?

BTW, екипа са факса слободно нека се јави да им дам линкове за преузимање оба видео записа... Нису на "цевки" већ заштићени приватном адресом и лозинком.

Додатак:

Брисање старог кернела

2008-06-24T12:33:00.003+02:00

Једна ситница која зна бити корисна а почетници могу да се збуне. Наиме, када изађе нова верзија кернела, Ubuntu сачува и стару, за сваки случај, ако дође до неког потенцијалног проблема са новом. Како углавном не дође, људима зна да смета што GRUB нуди опције покретања система посебно за сваку верзију кернела... Ја волим одмах након краћег тестирања новог да обришем стари, што зна да ослободи и до 250 mb простора, и лепше изгледа у boot менију...

Можете то урадити из synapteca али лакше и брже је укуцати команду у терминал:

walker@walker-desktop:~$ sudo apt-get remove --purge 2.6.24-18-*

Краће објашњење:
sudo вам даје право да команду искористите као други корисник, у овом случају администратор система, apt-get управља пакетима и инсталацијама, remove је наредба њему да деинсталира нешто, oпцијом --purge му кажемо да обрише све везано за то што се брише, а 2.6.24-18-* је верзија кернела коју бришемо. Ако бришете 2.6.24-17 онда ће уместо 18 писати 17, и слично. Опција --purge ће у случају кернела значити брисање не само њега, већ и headers и других везаних фајлова који долазе уз дату верзију.

У суштини до сад сам избегавао да пишем овако просте ствари, али како све више људи "преводим" на Linux, постаје ми лакше да једном за свагда ставим те ситнице "на папир" него да сваком изнова објашњавам...

Можда је време за бежично повезивање...

2008-06-22T19:12:00.003+02:00

На слици (с лева на десно): Телефонски прикључак/DSL линија, Thomson ADSL2 Router, Приступ електричној мрежи (један од више кориштених - овај је само за мрежу!), D-Link 5-port 10/100 Switch + 30% укупног броја каблова... можда и мање...

Данас сам их ставио на зид, пре су били на поду... Сад су укриво...

Терапија

2008-06-20T03:06:00.002+02:00

Прошло је више од недељу дана како сам завршио са терапијом. Контролни налази су негативи, ДР специјалиста са осмехом рече да сам излечен, али мени није добро. Док сам пио лекове, јесте ми стално била мука, јесте да нисам могао никуда, али је проблем био нестао. Сад, недељу дана после завршетка, осећам се као пре годину дана кад је све почело. И нико ми не верује. Симптоми се враћају, а сви кажу да је то пролазно, да организам мора да се очисти... Ужас... Горе ми је него у мају и априлу кад се нисам лечио...

БлогОпен 2008

2008-06-13T14:47:00.002+02:00

Кратак цитат:

Blog Open 2008 će se održati 4. i 5. oktobra 2008. u Boru.
Dakle, ove godine ćemo se družiti dva dana. Što u Boru, što u Brestovačkoj banji. Programi će se svakako odvijati u Boru jer Banja nema adekvatne prostore, a i internet veze su jako loše. Učesnici će biti smešteni (sve zavisi od broja prijavljenih) takođe - što u Boru, što u Banji, ali ima mesta i u dečijem odmaralištu na Borskom jezeru.

Више на званичној страни. Ко је расположен за мало дружења, нека се пријави унапред и плати симболичну цену (колико схватам, то је зато што је прошли пут било бесплатно, па се гомила људи пријавила и није дошла, а неки који су хтели нису могли јер су места била резервисана... сад плати па се клати, ако не дођеш зезнуо си себе)...

Поновио се мало

2008-06-09T10:38:00.005+02:00

Напокон ми је сав хардвер Vista компатибилан. Иако немам Висту и не планирам да је набављам. Додуше, није то био разлог набавке, већ сам, приликом куповине компа зимус, прескочио све што није било неопходно како би за исте паре добио јаче компоненте. Тако сам задржао стари WD-160 PATA хард диск, Trust тастатуру, Genius NetScroll миша, Genius таблу за цртање, звучнике... Обзиром на то да су звучници ATP-3, а табла за моје потребе није лоша иако није Wacom, било је питање времена кад ће доћи до замене тастатуре и миша. Наравно, као сваки паметан човек, одлуку о том времену препуштам - квару. Док ради не поправљај, јелте. Е па не раде више.

Пре једно месец дана сам просуо цедевиту на тастатуру, а миш је почео да се губи, показивач понекад узме да јури екраном као луд, и сконтам да кад мало цимнем кабел при самој глави глодара, онда престане... Реко' нећеш ни ти вала!

Како до јуче нисам имао новца за "оправке", а јуче је била недеља, данас сам тек купио шта је требало. Одлука је пала на 3 ствари, које су се сасвим лепо уклопиле у 2000 динара (кад је човек на дијети, и не сме да купи сок, смоки, или било шта, паре се саме сакупљају) а то су:

Genius SlimStar Pro тастатура. Иако не волим комбинације више боја, тастери су јако добро одређени, плитки а не преплитки, стабилни и не мрдају се, не кликћу већ имају јако леп звук... Има и неке додатне тастере, од којих сам испробао само "www" и Ubuntu га је лепо препознао и покренуо Firefox... Оно што је мени соновно - да могу брзо да пишем и не грешим при томе (како не бих губио нит) тастатура опробано испоручује...
Logitech RX300 оптички миш црне боје. Ради на 800dpi, везује се на USB и Ubuntu га је препознао из прве и ради јако лепо. У прозорчићу за играње није хтео да проради без 64bit драјвера, али је онда добио и нека специфична подешавања, па није проблем. Срећом, имам графичку таблу па сам је искористио да кликћем next, next...

GigaTech SA-100X gamepad. Класична копија PS2 gamepada али изненађујуће квалитетно одрађена за једну тако непознату фирму. Пре који месец сам узео њихов микрофон и био је јако добар, па сам ризиковао - за 450 динара сјајан избор. Ради одмах, а кад се са малог диска инсталирају драјвери, добије и вибрацију чија јачина може да се подешава. Платика је робусна, не шкрипи, и баш одаје добар утисак, одушевио сам се. То ми у суштини и не треба пуно, али док не изађе неки наставак старих класика (Starcraft 2, Red Alert 3, Guild Wars 2, Fallout 3, Fable 2, ...) мораћу да се зезам са неким глупостима где један овакав уређај спашава тастатуру од малтретирања...

Трип

2008-06-08T12:43:00.001+02:00

Какав трип. Не могу да верујем какву ствар сам сањао. Ово ћу морати да разложим на папир, само ако не заборавим...

The Hitchhiker's Guide to the Galaxy

2008-06-07T01:16:00.004+02:00

Својевремено сам купио црну, тврдо укоричену књижицу у IPS у Новом Саду. Било је то... само мало... 19.11.2005. - пише унутра лепо, већ годинама на свакој књизи запишем кад је узета, немам појма што то радим, али ево сад је добро дошло. Око корица има онај лепи омот, са великим словима написаним речима Don't Panic и на сред предње стране црвеним испупченим дугметом, како већ правила налажу - са текстом Do not press this button. Све по пропису. Позада број 42, изнутра доста сјајног текста. Била је 980 динара. Ситница за тако сјајну књигу. Пуно за гладног студента.

И сад како сам стално у кући због терапије, узмем да је прочитам. Хтедох и раније, али знао сам књигу на памет, и то што је на енглеском ме није привлачило превише јер сам имао те године крша других ствари које раније нисам читао. И на полици ми стоји ево две године, прва, сваки пут кад погледам полице са књигама видим њу, па иде Прачет, па Метисон, па Ле Гвин... Да не набрајам сад. И никако. До сад. Заправо, узех је пре пет дана, првог дана сам прочитао трећину, другог још мало, већ до Earth II, и после нешто паузе (ах тај chat-rpg) легнем око пола један и узмем мало да читам, и ето крај.

А немам наставке. Ужас.
Још горе што сад не могу да читам на српском. Као што не бих могао Џордана, Мартина, Хоб или било кога од осталих које сам једном искусио у оригиналу.

Исто као што је "На Дрини ћуприја" непреводив на енглески. Да, све се може превести, текстуално, али језик није математика, и много тога написаног увек крије још више ненаписаног, а самим тим и непреводивог.

Кад врата нису врата? Кад су тегла.
Хвала ти Алнари ;)

Ето јуна, ето лета

2008-05-31T19:43:00.004+02:00

Сутра би, ако не дође до смака света, а ни један видовњак га није најавио за сутра, требао да буде 1. јун, и колико видим ово ће ми бити рекордан месец, чак 4 текста иду у штампу. У Свету Компјутера ће напокон изаћи Alexandria, а у Game|Play две рецензије и један текст о софтверу. Од већ предатих остаје Exaile за неки наредни број СК-а.

Јунски рок почиње 2. али га пропуштам, јер сам под терапијом, која је одвратна и скоро па гора од самих мука које носи болест.

Јун је месец кад ће се појавити Mass Effect у Европи, и надајмо ће игра бити достојна све те фрке око ње.

Јун је месец у којем бих могао да купим напокон дигиталца, само ако бих некако дошао до 100 евра.

У јуну ћу напунити 25 година, што је половина од 50 и четвртина од 100. Видећемо који од ова два последња рекорда има икаквих изгледа, обзиром на моје понашање.

Јун, јун... не пада ми ништа више на памет, али слободно наставите...

Здрава храна

2008-05-30T19:53:00.002+02:00

Паде ми на памет, кад сам већ "открио" толико здравих стварчица које 99% нас никад не једе (осим ако не мора, и не зна за њих, као што ја нисам знао) да бих могао да их поделим са вама. Па ево редом, неке од њих...

Галете од риже

Галете су израђене од одабраних сорти интегралног пиринча, због чега су природна, квалитетна, здрава и лако сварљива храна. Могу се додавати у супе, млеко, и користити као подлога за сендвиче. Паковање је од 100 грама или 8 галета, а производи их Био Шпајз из Београда.
Ако вам сад уопште није јасно шта је то, ево две асоцијације: 1) Чоколада са рижом без чоколаде. Јесте, онај пиринач одоздо. 2) Подметач за чаше. Није у питању укус, него облик. Наиме, тако су пљоснате и округле, а дебеле су око 1 до 1.5 центиметара. Не садрже глутен. Ја их грицкам и саме за доручак или вечеру мада могу да се намажу путером од бундеве или сузама.

Путер од сузама

Онај од бундеве је зелен па га нисам пробао, од сузама је браон, као нпр. од кикирикија или још познатији - сенф, само је здрав. Богат је калцијумом, гвожђем и биљним мастима. Побољшава крвну слику и имунитет, делује повољно код смањења холестерола и телесне тежине. Мени лично је ружњикав, доста горак... Не садржи шећер и адитиве, а производи га Beyond из Ниша.

Плочице од лана

Ово је занимљива грицкалица. Не садржи квасац и шећер, слана је, има семенкица, прави се од интегралног брашна. Јако добра кад се огладни пред компјутером, јер су дуге по 20 центиметара, и подсећају изгледом на некадашње пљоснате жваке. Жваке су прешле од "облика цигарете" преко "пљоснатих" до данашњих "дражеја". Е па онај некадашњи Орбит и сличне. Укус је као кад грицкате гомилу различитих семенкица, па сваки пут извучете другу из кесице, стварно кул. А влакна лана упијају отрове и штетне твари у цревима и избацују их напоље, јелте :)

Све за данас. Можда следећи пут напишем о још неким...

Пих, ипак ћу умрети...

2008-05-29T03:50:00.001+02:00

... једног дана. LM, на дијети сам, на таблетама сам, ... И мислим да ћу да спавам сад.

Како сам 2

2008-05-26T13:39:00.002+02:00

Лоше.
Ни данас није био готов налаз. Кад сам узео да инсистирам, испало је да је у компјутеру, али је папир загубљен, па су ми дали "дупликат". Онда се одвучем до амбуланте по страшној врућини, испадне да докторка ради пре подне, али су сутра систематски, па ми рекоше да дођем у среду.

Релативно добро.
Зато што је "google мој добар друг" па сам и сам нашао напасти и како се лече. Нема агресивних метода, само строга дијета, тровање, пробиотици... За сад сам избацио смоки, воће, сокове, све што садржи шећер, кикирики, квасац... За остатак и листу оног што смем да једем, чекаћу да налазе погледа професионалац. Али, што радити себи на штету ова два дана ако можеш неке ствари одмах да избациш...

Нови број магазина на нету

2008-05-25T20:29:00.004+02:00

Ако вам је досадно, волите књижевност, игре, филмове, музику, и све остало где се провлачи танана ауторска нит, предлажем да преузмете 2. број eniaroyah eMagazina, само 5 MB.

Шта има inside?

Подсећање на разне књижевне догађаје у претходном периоду, мало ауторских дела изабраних са сајта која сте можда већ читали, а можда их нисте ни приметили, представљање Речног света, игре STALKER, мало о софтверу који помаже ауторима, о повезаности музике и књижевности, ... Свашта... А слова нису превише ситна :)

И још мало...

2008-05-24T18:45:00.001+02:00

Running on Linux by ~leartoon on deviant ART

Бррр.... зима...

2008-05-24T00:58:00.002+02:00

Сви коментари на моју "духовитост" су добродошли, овде или на ДА...

IceQueen by ~leartoon on deviant ART

Скренимо пажњу на људска права - резултати

2008-05-22T19:11:00.002+02:00

Ако се неко пита чему све оно око скретања пажње света на ово или оно, и мисли да то нема ниаквих резултата, нека погледа овај видео. Поздрав још једном свима који су учествовали 15, слободно оставите линк у коментару ако већ нисте...

Киша, облаци, учење...

2008-05-21T03:41:00.003+02:00

Како је захладило, осећам се сломљено. Недостаје ми сунце.
Први пут пробао Xubuntu, није лош и доста је сличан Gnome верзији, с тим да има мање функција, тј. неке ствари морају да се раде ручно. Добра страна је што има неке ствари које су у "главном" избачене у верзији 8.04...
Успут видео мало Јуровизије, и све ми се чини да је арена до пола празна, тако ми изгледало из једног угла...
Не могу да се натерам да учим па да га ј...

Како сам - пост за пријатеље

2008-05-16T10:59:00.002+02:00

Годину и више дана сви ми говоре да морам да одем код доктора јер сам болестан. За њих који су бринули док сам ја правио глупости, ево причице о данашњем јутру. Нема везе са књижевношћу, писањем, интернетом, па остали могу слободно да прескоче. Они који унапред знају о чему је ово (а до сад су се препознали) ће се мало изненадити...

Јутрос одем ја напокон код доктора. Јесте, отишао сам. Нисам спавао целу ноћ, јер сма нешто радио, невезано за ову причу, и у 5 сконтам да је свануло, да сам будан, и кажем, ако не одем сад (осећао сам се ОК скроз) опет ћу пропустити 3 месеца, иде јунски рок, па ово... И пробудим ћалета у 6 да ми да кеша за партиципацију (замало није умро човек, питао ме што никад не планирам дан раније :)) и запалим до дома здравља, пешке наравно. нервоза и све то, и сад пишем као Ћима неповезано, али схватате о чему причам а и не трудим се да објасним неупућенима, није то толико јавна ствар бити болестан човек.
Како год, упаднем у 6 и 15 код опште праксе, примају књижице од 7, раде доктори од 8. Ја први, али ето навалише пензионери. Таман мислим да сам пукао, кад каже сестра не, ти идеш код ђачког јер си студент. То одмах врата поред, и ја уђем, празно. Нађем сестру, кажем откуд ја ту, кад нема мог картона. Нисам долазио никако као студент, 5 година се лечио у НС кад сам баш морао, а очигледно се нисам лечио превише :)
Дође друга сестра и скине ме са мердевина да не тражим сам картон, нађе га у другој соби, уђем код докторке, жена пријатна, насмејана, одмах ми било лакше. И попричамо ми тако, кажем јој ја све, и како сам био млад и глуп, и шта сам радио, и колико, и како ово неће да прође само од себе већ годину ипо... И она каже да су сви студенти то прошли у већој или мањој мери, испипа ме где треба, попричамо још мало и каже да не жели да лечи симптом већ да нађе тачно шта ми је да не вучем то заувек, и да ли се слажем да уради све могуће тестове. једном сам такву понуду "детаљнијег тестирања" одбио у студентском у НС у првој години, овај пут нисам био луд.
И пошаље ме да вадим крв, закажем ултразвук, и још неке ствари које нису за интернета :) Одем до ултразвук одељења, нема никога. Контам да скокнем и извадим крв, и тако нисам јео ништа од ујутро у 4 (ни спавао, не знам јесам ли рекао већ). на срећу, поред 12+ људи на реду, брзо сам дошао на ред, и једини се смејао и пре и после, а и у току, јер сам избегао новакињу и допао искусне сестре која је 4 епрувете извадила као ништа, ни осетио нисам. Ал' сам гледао,...хахаха... bloood... И после тога одем до ултразвука, кад ме сестра пита, за кога је то. Реко' за мене, сад сам био да вадим крв, па треба и ово да закажем, а она ће - двоје ових за данас нису дошли, хоћеш мало да седнеш и сашекаш, или да те закажем за септембар. Аааа! Седнем ја, него шта. Ту испадне да имам нешто занемарљиво са јетром, све остало је супер нормално. То са јетром морам да контролишем једино ако крвна слика не буде у реду, али докторка мисли да то није ништа.

Иначе, троје људи после мене су заказани за 28. септембар. Колика будала треба бити да тако из чиста мира, после годину ипо дана оклевања кажеш "идем данас" и потрефиш на празну амбуланту, духовиту сестру која вади крв, и избегнеш четири ипо месеца чекања за ултразвук?

Сад у понедељак морам да однесем три+једну ствари на анализу и у уторак ћу имати све резултате, а онда back to докторка.

Извештаваћу вас. Сад ми се мало несвести, нисам спавао, нисам јео/пио, извадили су ми доста крви и све то... Идем да попијем бар мало сока... па да се срушим XD