tag:blogger.com,1999:blog-7312137.post-43030258041784542422008-01-16T12:55:00.000+01:002008-01-16T12:55:00.000+01:00Мање битно за именик (прочистио сам га два пута за две године), мени је више жао људи са којима сам проводио време у трећем и четвртом разреду основне школе. Први самостални одласци у биоскоп, излети на оближње брдо, у парк, прављење логора, колиба, ратови међу насељима, фудбалске утакмице. Јбт, кад сам био клинац играо сам фудбал, а сад га не подносим.<BR/><BR/>И тако смо као та деца замишљали да ћемо вечно да се дружимо и будемо нераздвојни другари, нас тројица. А онда је после те две године тошао пети разред и разишли смо се. Једног од та два другара више никад нисам видео, а другог видим једном у пар година, а живимо, ваљда, у истом граду.<BR/><BR/>Шта ти је носталгија.Александар Урошевићhttp://www.blogger.com/profile/10261741701582342332noreply@blogger.com