Наше писмо

Презентација Гугловог цртача мапа у Новом Саду: 2. децембар

2009-11-13T21:43:00.015+01:00

Презентација Гугловог цртача мапа (Google MapMaker) ће бити одржана у 13 часова 2. децембра на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Овај догађај ће омогућити да се на једном месту окупе домаћи интернет картографи и размене искуства о досадашњем раду. Најављен је и долазак представника Гугла.
Погледајте већу карту
За сада нема вести о томе да ли ће слична презентација бити одржана и у другим универзитетским центрима у Србији. Нешто више детаља о овој презентацији можете сазнати из преписке на дописном друштву Гугловог цртача мапа за Србију.

Мрежни алат за пресловљавање

2009-10-29T19:44:00.010+01:00

На Translitteration.com можете наћи пресловљиваче за више језика, укључујући и српски. У недостатку подешене тастатуре на рачунару слова је могуће унети и кликом на нацртану тастатуру испод поља за унос. Мада на овај начин нећете брзо моћи да саставите неко писмо могуће је допунити слова када је неопходно: рецимо при претраживању телефонског именика. Права виртуелна тастатура за српски се може наћи на Gate2Home.

Ако пребацујете неки текст у ћириличко писмо мрежни пресловљивачи неће водити рачуна о томе да неки делови текста треба да остану непромењени: интернет и адресе ел. поште. За пресловљавање текстова са интернет адресама програм Вучко ће дати боље резултате.

Већина корисника интернета не користи латиничко писмо?

2009-10-28T21:45:00.010+01:00

„Од 1.7 милијарди људи на интернету више од половине се служи језицима који се не записују латиницом“—изјавио је генерални директор Интернет корпорације за дељење имена и бројева (ICANN) Роб Бекстром на уводној речи конференције у Сеулу, Јужна Кореја. Интернет се прилагођава корисницима увођењем имена интернет домена на другим писмима:

Опширније на страницама Би-Би-Си-ја.

„Киндл“: Електронски читач књига, страна тржишта и друга писма

2009-10-24T03:51:00.007+02:00

Интернет продавница „Амазон“ је прошле недеље почела са продајом свог популарног електронског читача књига „Киндл“ и ван Америке. За разлику од других читача књига „Киндл“ није потребно повезати са рачунаром да би се купила електронска књига. Веза са интернет продавницом се остварује преко мобилног интернета, и то је била главна препрека ширењу на тржишта ван Америке где је било потребно склопити уговоре са националним мобилним мрежама.

Међународна верзија уређаја, по информацијама које се могу наћи на њиховом сајту, такође ради и у Србији. За разлику од америчке верзије неће бити омогућен слободан приступ чланцима на Википедији.

У журби да што пре изађу на тржиште није урађена локализована верзија. Уређај подржава само латинично писмо и у томе се види и препрека за брже усвајање у земљама које користе друга писма, пре свега у Јапану, Кини и Русији. Ћирилично писмо није подржано, како за читање тако ни за претрагу.

Иако друга писма званично нису подржана могуће је додати Уникод фонтове—на сопствени ризик.

Мозилин Тандерберд 3.0 бета 4 (Mozilla Thunderbird 3.0 b4) је доступан за пријем на српском језику

2009-10-20T08:42:00.002+02:00

Кратка али слатка вест: доступан је за пријем превод на српски Мозилиног тандерберда 3.0 бета 4 (Mozilla Thunderbird 3.0 b4).

У припреми је и кандидат за прво издање (release candidate 1, RC1), који по плану излази половином новембра 2009. Молимо све заинтересоване да преузму издање тандерберда 3.0 бета 4 и пријаве грешке ако на њих наиђу.

„Цртач мапа“: Гуглова википедија за мапу Србије

2009-09-23T22:01:00.015+02:00

Гугл је омогућио да се преко Цртача мапа (Map Maker) учествује у изради карте Србије на интернету. Цртач мапа је у неку руку Википедија за мапе, служи за сакупљање података који ће бити пребачени у Гугл карту. Реч је о два одвојена али уско повезана пројекта:

Карта Србије се полако допуњава. Београд је већ прилично добро урађен, вероватно због чињенице што одатле долази највећи број интернет корисника у Србији.

Гугл препоручује да се за унос података користи српски језик и ћириличко писмо:

1. This first recommendation is most important to follow, as we'll
 base the auto-transliteration off of it:
   * Serbian, Cyrillic script :
     - Language: Serbian and Type: Preferred.
       Example (enter only Serbian label):
         - Name: "Нови Сад"
         - Language: "Serbian"
         - Type: "Preferred"

2. If the English name differs from the Serbian transliteration:
   * If the English name is a direct transliteration from
     Serbian, there's no need to enter the English name as we'll
     ultimately do auto-transliteration.
     Example (names that don't need English entries):
       - Name: "Нови Сад"; Language: "Serbian"; Type:
         "Preferred" (no need to enter the English name, will be
         auto-transliterated as "Novi Sad")
       - Name: "Вождовац"; Language: "Serbian"; Type:"Preferred"
         (no need to enter the English name, will be
         auto-transliterated as "Vozdovac")
   * Otherwise: Actual English name:
     - Language: English and Type: Preferred
       Example (name translation is needed):
         - Name: "Архитектонски факултет";
           Language:"Serbian"; Type: "Preferred"
         - Name: "The School of Architecture";
           Language:"English"; Type: "Preferred"

3. There's no real need to enter the Serbian name in Latin script
 as we'll ultimately do auto-transliteration. But if you feel
 inclined to add it, please use:
   * Serbian, Latin script:
     - Language: Serbian and Type: Obscure
       Example (use diacritics in Serbian Latin where
       appropriate):
         - Name: "Surčin"
         - Language: "Serbian"
         - Type: "Obscure"
   * Rest assured that though the auto-transliteration process
     we will make sure that both Cyrillic and Latin script
     Serbian will appear on Google Maps.

4. It's fine to also enter Serbian, Cyrillic script as Official,
 however doing so won't affect which name gets displayed as both
 Map Maker and Google Maps display Preferred names wherever
 possible.

Гугл ће користећи такаве податке бити у могућности да индексира карте које покривају све одомаћене методе претраге, што укључује и обичну енглеску абецеду, латиничко писмо без квачица. На основу квалитетних сакупљених података ће бити лако понудити корисницима и чисту верзију карте на другим писмима, а претрага ће бити омогућена и корисницима који немају сва слова, рецимо на мобилним телефонима.

За добровољце који би желели да помогну у цртању свог комшилука потребно је прво отворити Гугл налог. Налог добијате отварањем електронске поште на http://www.gmail.com/, а карту можете допуњавати на адреси http://www.google.com/mapmaker.

Неколико препорука Нашег писма за рад на карти Србије:

Податке треба уносити ћириличким писмом, држати се правила „пиши као што говориш“.
Први унос, име, увек треба да буде на српском и са ознаком да је реч о „Уобичајеном” имену. Испод тога можете додавати имена на другим језицима
Водите рачуна при уносу имена која су на граници српског и енглеског језика. Пример: "Maxi" би требало унети као „Макси” и обележити да је реч о српском имену, а испод тога додати "Maxi" и ставити да је то име на енглеском језику пошто се не може аутоматски извести.
Ако је реч о имену које остаје исто и на енглеском језику, само што је пребачено у латиницу, унос можете изоставити. Рецимо ознака за улицу „Македонска” ће бити пребачена у "Makedonska" за енглеску карту. Гугл је објавио да ће та имена бити аутоматски генерисана.
Можете подесити да је окружење Цртача мапа на српском језику и да је подразумевани језик за унос ознака српски. Кликните на "Preferences".

Ово је јако добра вест јер ћемо коначно имати пристојне карте Србије на интернету. Пошто је ипак реч о пројекту на коме раде добровољци карте Србије ће бити добре онолико колико се сами потрудимо.

Пајтон и Уникод

2009-07-21T20:45:00.002+02:00

Професионални веб програмери и почетници ће бити јако задовољни Уникод (Unicode) подршком у Пајтону (Python). Прилажемо три корисне везе:

Одељак о Уникоду из књиге "Dive into Python".
Презентација "Unicode In Python, Completely Demystified".
Све о Пајтону и Уникоду: покрива старију верзију Пајтона али показује како се ради са текстом који долази у другим кодним распоредима.

Прилог ТВ „Русија данас“ о нелатиничним интернет доменима

2009-07-04T06:33:00.005+02:00

„Интернет домени би ускоро могли бити отворени за широк спектар писама, са подршком за арапски, кинески и ћирилицу. Тестирање домена у нелатиничним алфабетима спроводи Интернет корпорација за дељење имена и бројева (ICANN).

У овом тренутку, без обзира на то којим језиком говорите, морате унети веб адресу у енглеској абецеди.“

Прочитајте цео прилог у оригиналу на енглеском, или прочитајте машински превод на српски. Обратите пажњу да у оригиналу вести стоји да је могуће унети веб адресу само у енглеској абецеди, што није у потпуности тачно за неке домене (.com, .org, .net и још по неки).

.EU домени од сада и у ћириличном писму

2009-07-04T02:17:00.005+02:00

Одлуком европске комисије .EU интернет домени се од сада могу регистровати и у ћириличном и у грчком писму. Нелатиничне интернет домене је било могуће регистровати у .COM, .ORG и .NET регистрима. Међународна „Интернет организација за додељивање имена и бројева“ (ICANN) такође разматра увођење нелатиничних имена за главне интернет домене.

Прочитајте целу вест.

Развој писма: словенска писма глагољица и ћирилица

2009-06-28T23:11:00.002+02:00

Програмски језик Пајтон и ћирилица

2009-06-28T02:56:00.003+02:00

У последњих неколико година програмски језик пајтон (Python, назван по Монтију Пајтону) је постао јако популаран за развој интернет апликација. Један од најпосећенијих сајтова, Јутјуб (YouTube), је у потпуности написан у пајтону. Језик је једноставан, подједнако погодан за писање малих скриптова али и великих програма, брзо се учи, и написани програми без измена раде на свим оперативним системима. У неку руку је идеалан за развој малих језичких алата за српски језик.

Корисници линукс и мекинтош рачунара ће приметити да је пајтон интерпретер већ инсталиран на њиховом систему (команда python), док га виндовс корисници могу бесплатно преснимити са интернета.

На страницама Нашег писма ћемо ускоро поставити неколико прилога одакле можете научити како се у пајтону ради са кодним распоредима, како се обрађује ћирилични текст, и како се у неколико линија кода долази до елегантних решења за неке од занимљивих проблема: прављење речника из текста, расподела фреквенције слова у тексту, пресловљавање...

Зоранови фонтови на сајту cirilica.net

2009-06-27T08:28:00.006+02:00

Зоран Костић, типограф из Београда, на свом сајту www.cirilica.net нуди на продају низ ћириличних фонтова које је сам дизајнирао. За оне који су у вечитој потрази за квалитетним српским ћириличним фонтовима ово је добра почетна станица. На истом месту можете наћи Зоранове предлоге о будућности српске дигиталне типографије и предлоге за допуну Уникод стандарда старословенског ћириличног писма.

Јаху подржава ћирилична писма

2009-06-27T05:46:00.007+02:00

Јаху је пре неколико месеци прерадио систем ел. поште, Yahoo! Mail, и сада користи Уникод распоред. Сва ћирилична писма послата и примљена на вашу @yahoo.com адресу ће сада бити читљива.

Опен офис 3.1 на српском

2009-05-11T11:44:00.013+02:00

Горан Ракић пише: (изворно обавештење, послато на латиници, пресловљено је на ћирилицу*)

Поштовани,
Београд/ Хамбург (Немачка), 11. мај 2009. —

Са радошћу могу са вама да поделим информацију о објављивању новог издања најпопуларнијег слободног канцеларијског пакета OpenOffice.org на српком (ћирилицом и латиницом) и енглеском језику.

Саопштење са сликама можете прочитати на веб страници пројекта: http://sr.openoffice.org/servlets/NewsItemView?newsItemID=662 или у наставку ове поруке.

Обавештавам вас и да ће у четвртак 14. маја у сарадњи са Регионалном привредном комором Крагујевац бити одржана презентација пројекта за директоре, власнике и технички менаџмент чланица коморе и локалне јавне управе. http://www.kg-cci.co.rs/pdf/open_office_prezentacija.pdf

За суботу 16. мај у Крагујевцу најављено је друго годишње окупљање OpenOffice.org заједнице у Србији. Овај централни догађај локалне заједнице окупиће програмере, преводиоце, кориснике и пријатеље пројекта. Најаву и позив можете прочитати на страници: http://sr.openoffice.org/servlets/NewsItemView?newsItemID=660

Радо ћу вам одговорити за све додатне информације. Можете ме контактирати е-поштом или телефоном на број 063/7074291.

С поштовањем,

Горан Ракић

представник OpenOffice.org пројекта у Србији

сарадник МАТФ у пројекту локализације

http://sr.openoffice.org

-------- Почетак прослеђене поруке --------

Прима: announce@sr.openoffice.org

Наслов: OpenOffice.org 3.1 је рођен

Датум: Sun, 10 May 2009 23:41:29 +0200

Београд/ Хамбург (Немачка), 11. мај 2009. —

Заједница OpenOffice.org пројекта са задовољством оглашава доступност OpenOffice.org 3.1, значајног унапређења водећег слободног канцеларијског пакета који можете преузети са странице пројекта http://sr.openoffice.org/preuzmi.html. Од објављивања издања 3.0 прошлог октобра преузето је преко 60 милиона копија само са странице OpenOffice.org. Локализација на српски језик је објављена у новембру и са наших страница преузета 19.000 пута. OpenOffice.org је ту да пробије ове рекорде.

Захваљујући гласању корисника претходних издања препознали смо њихове жеље и преточили то у стварност. Ново издање садржи и механизам за аутоматско истраживање о начинима како се све користи OpenOffice.org коме корисници могу да приступе и аутоматски дојаве програмерима на које делове пакета се треба фокусирати у будућности.

Највећа и највидљивија новина у издању (пола милиона линија програмског кода) је велико унапређење како OpenOffice.org приказује графику на екрану. Рачунарџије ово зову умекшавање (енгл. anti-aliasing), а корисници примете како је графика сада много пријатнија на екрану. Унапређени изглед се огледа и на мање видним местима: приказ слика при превлачењу, приказ обележеног текста и могућност за надвлачење текста.

Сазнајте више о најважнијим новинама у документу на српском језику који можете преузети у отвореном документ-формату или као PDF документ:

http://sr.openoffice.org/news/OOo31.odt

http://sr.openoffice.org/news/OOo31.pdf

„OpenOffice.org 3.1 показује да умемо да саслушамо кориснике и онда, захваљујући дугорочној подршци наших партнера, уложимо време и стручност и постигнемо значајна унапређења у софтверу“ изјавио је John McCreesh, координатор OpenOffice.org маркетинг пројекта. „OpenOffice.org садржи све што корисници желе, лаган је за коришћење и слободан је. Поручујем свима да га преузму и испробају већ данас.“

У сарадњи заједнице корисника у Србији и Математичког факултета у Београду, а кроз пројекат Министарства за телекомуникације и информационо друштво Републике Србије чији је носилац проф. др. Душко Витас, сучеље програма је комплетно преведено на српски, ћирилицом и латиницом. Од претходног издања допуњено је и исправљено преко 3500 порука, а за разлику од ранијих локализованих издања сада је омогућено аутоматско ажурирање пакета.

Пројекту локализације можете се и ви једноставно придружити и у слободно време допринети развоју подршке за српски језик у пакету, а познавање енглеског језика није неопходан услов. Јавите нам се на јавну развојну дописну листу dev@sr.openoffice.org или представницима пројекта преко странице за контакт.

Антрфиле:

OpenOffice.org пројекат чини међународни тим волонтера и плаћених сарадника који развијају, преводе, подржавају и промовишу водећи слободан канцеларијски пакет, OpenOffice.org. Модерна технологија која стоји иза пакета OpenOffice.org (УНО) је доступна и програмерима, систем интеграторима итд. за коришћење при писању проширења за OpenOffice.org или за израду нових производа.

OpenOffice.org користи Отворени документ-формат (енгл. OpenDocument Format, ISO/IEC 26300), а подржава и коришћене формате као што су они из пакета Microsoft Office, и доступан је за све главне рачунарске платформе на преко 90 језика. Објављује се под условима ГНУ Слабије опште јавне лиценце (енгл. GNU Lesser General Public Licence, LGPL) и може се користити без трошкова лиценцирања у било које сврхе, личне или комерцијалне.

OpenOffice.org заједница одаје захвалност значајној подршци од стране бројних компанија, укључујући Sun Microsystems, оснивача пројекта и главног покретача развоја.

-------- Крај прослеђене поруке --------

*) При објављивању овог чланка било је неопходно пресловити латинични текст обавештења како би се уклопио у визуелну естетику сајта „Наше писмо“. Притом је чланак на жалост претрпео извесан губитак у квалитету презентације. Молимо све који убудуће буду слали обавештења да нам олакшају овај посао и обавештења пошаљу на ћирилици. Срећом се овим путем укупна количина посла не дуплира јер је латинични текст увек од ћириличног могуће добити аутоматским пресловљавањем (рецимо програмом „Вучко“), па је довољно текст написати само једном и то ћирилицом а затим га пресловити ако се желе оба писма. Будући да је слање текстова на латиници непотребно из овог разлога, убудуће обавештења писана латиницом нећемо објавиљвати.

Преведена игра „Холоцов замак“

2009-05-10T09:32:00.003+02:00

Никола Смоленски јавља:

Још један слободан програм преведен је на српски - платформска игра Холоцов замак. Игра се може преузети на адреси http://www.mainreactor.net/holotzcastle/en/index_en.html

Последња бета: фајерфокс 3.5 бета 4 на српском

2009-05-06T08:53:00.004+02:00

Последње бета-издање програма фајерфокс за читање страна на Интернету, фајерфокс 3.5 бета 4, доступно је за пријем у српском преводу. (веза води на најаву на енглеском, која вас укратко упознаје са новинама у најновијој фајерфоксовој бети)

Hotmail.com коначно у издању које подржава српски језик

2009-04-10T04:33:00.005+02:00

Микрософт држи један од највећих бесплатних мрежних сервиса за електронску пошту: Hotmail.com. До недавно је та мрежна апликација долазила у два паковања, традиционално које није подржавало рад са нашим писмом и ново (Windows Live) у коме је радила и ћирилица. Те две верзије су коначно стопљене у једну која потпуно задовољава потребе наших корисника. Могуће је без икаквих проблема примати и слати ћириличну пошту, без додатних подешавања кодних распореда. Српски је подржан и у корисничком интерфејсу који је потпуно преведен ћириличним писмом и јако добро изгледа.

Пошта на српском (Mozilla Thunderbird)

2009-03-30T01:29:00.002+02:00

Погледајте и преконтролишите друго, преведено, бета-предиздање Мозилиног тандерберда (Mozilla Thunderbird 3.0 beta2).

Што више грешака буде пронађено, биће их више исправљено за коначно издање које се очекује у јулу.

Мозилин тандерберд (Thunderbird) 3.0 преведен

2009-01-19T01:47:00.007+01:00

Развојно издањe Мозилиног тандерберда 3.0 (Mozilla Thunderbird 3.0) је преведено на српски.

До званичног издања проћи ће још неко време и вероватно ће бити потребне допуне превода.

Заинтересовани могу да погледају и план издања тандерберда. Примећене грешке и пропусте можете пријавити овде. Ток радова можете пратити на странама радионице за превођење.

Позив на тестирање предиздања фајефокса 3.1 (Mozillla Firefox 3.1) на српском

2009-01-10T11:31:00.008+01:00

Овим вас све обавештавам да је све спремно за тестирање трећег бета издања фајерфокса 3.1 (Mozilla Firefox 3.1) на српском језику. Молим све који могу да помогну са тестирањем да преузму српско издање и да га што је боље могуће истестирају. Доступни су:

Нека вам не буде тешко да инсталирате, проверите и пријавите шта не ваља. Ако налетите на грешке и пропусте, обавезно их пријавите да би што пре биле исправљене.

Важно побољшање за кориснике виндоуса (Windows) је буде инсталатер који подржава уникод. То значи да корисници који желе да инсталирају фајерфокс на српском, док им је системски локалитет подешен на енглески или неки други не-српски језик, више неће морати да гледају куке и кваке при инсталацији. (видите овде како напредују радови)

За радознале, ту је и преводилачка статистика, која говори како тече превод. Начелно правило је — зелено = у реду, све остало — проблем.

И на крају, ту је и статус српске локализације фајерфокса и тандерберда, сређен по издањима.

Нека чудна СОРТА: српски рачунарски речник на Интернету

2008-08-23T14:03:00.006+02:00

Да разјаснимо на почетку: ово није чланак о Божи Пубу ни о Васи Ладачком, већ у доброј пајтоновској традицији о нечему сасвим другачијем.

СОРТА је скраћено име за „Српску отворену рачунарску терминологију“, интересну групу која жели да уједини преводе програма отвореног кода на српски језик.

Да бисте разумели чему Сорта служи, пробаћемо да се вратимо неко време уназад. Можда сте чули како су у последње време довршени и објављени преводи већих програма и окружења на српски језик: опен офис (Open Office) , КДЕ (KDE), ГНОМ (Gnome), фајерфокс (Firefox), федора (Fedora). Неки су рађени самостално, а неке су помагале и Владине установе.

Из разних разлога, терминологија коришћена у њима није била усклађивана, што је довело до терминолошког шаренила у преводима у којима су исти појмови са енглеског били превођени различитим терминима на српском језику. То је наравно почело да се примећује када су преведени програми употребљавани заједно. Преводиоцима је постало јасно да терминологију треба усагласити. С времена на време су се на дописним листама горе поменутих пројеката појављивале поруке упућене свима — како усагласити преводе и како обезбедити да су преводи конзистентни на различитим системима, програмима и њиховим издањима.

Сорта је место које је намењено да обједини све овакве поруке. Методологија рада је смеша виртуелног састанчења, размена порука, аргумената, програмирања и помало расправа. Кад год се одлучи нешто употребљиво, Часлав (гл. и одг. за превод КДЕ-а на српски) допуњава свој Сверачунарски појмовник.

Чаславов појмовник је уједно и најсмисленији подухват за прављење речника српске рачунарске терминологије који се досад појавио на Интернету, јер насупрот осталим мрежним речницима није мртво слово на папиру, већ има и низ механизама за аутоматску проверу и одржавање терминологије.

За све које занимају техничке стране превођења програма препоручујем да бар погледају архиву порука Сорте, или да се пријаве за учешће на Сорти ако сматрају да могу да допринесу.

Као и обично, ако Вас превођење програма на српски језик и употреба локализованих издања не занимају, Сорта није за Вас.

Изашао је Мозилин фајерфокс 3 (Mozilla Firefox 3)

2008-06-19T00:05:00.001+02:00

После доста рада, труда, крви, зноја и понекад суза, преко Мозилине задужбине постало је доступно треће и тренутно најсвежије издање Мозилиног фајерфокса.

Не бих да набрајам све новости и побољшања која фајерфокс нуди, јер ћете то најбоље видети са странице самог фајерфокса, а ево већ и доста људи са разних страна даје и свој поглед на ствари.

За мене најзначајнија новост је, наравно, да је ово издање фајерфокса прво које доноси и превод на српски језик. Међу 45 подржаних језика налази се и српски. То ваљда треба да буде мали јубилеј за српски тим за локализацију — после више незваничних превода, распетљали смо и бирократски чвор и ето нас у друштву, па... хм, преведених.
У локализовано издање укључена је и провера правописа заснована на Горановом аспелу, тако да ће фајерфокс будно да вас упозори ако направите грешку у куцању.

Идеално би било да се цела ствар на томе завршава. Међутим, сувише дуго седим пред овом справом да бих мислио да је превод одрађен најбоље што се може и да неће да буде накнадних жалби. Тестирали смо колико је то било могуће пробна издања, штошта је ту поправљено и побољшано, али искуство учи да се највећи број пропуста открива тек када програм постане широко доступан. Зато очекујем да у наредних неколико дана дође доста пријава грешака и шта друго да кажем, осим да су тастатуре наоштрене (или на готовс, како већ) да се исправи што пре оно што може.

На жалост не могу да потврдим како ће да тече исправљање грешака, јер је Мозилин тим одлучио да после трећег издања промени донекле начин за слање доприноса у фајерфоксову ризницу. Тренутно није баш јасно како ће ситуација даље да се развија. Оно битно је да иза сцене инфраструктура за превод ради као сат и да је потпуно независна од присуства било које конкретне особе. Свако може да допринесе односно настави посао ако нађе
за сходно.

Ту је, осим тога, и глупкаста идеја да се обори светски рекорд у броју преузетих копија фајерфокса, поготово у данашње време када ефикасни протоколи попут бит-торента (BitTorrent) омогућавају да се пријеми балансирају по целој заједници која би да има програм, уместо да сви наваљују на један рачунарски центар. Један део
рачунарске популације изгледа и даље живи у раним деведесетим годинама, струја се бесомучно троши на дискове који тамо негде свапују, док је планета као у енергетској кризи. Штагод била истина, фајерфокс 3 доноси хлеба и игара за све.

Други кандидат за издање фајерфокса (Firefox)

2008-06-06T18:08:00.001+02:00

Изашло је друго предиздање Мозилиног фајерфокса (Mozilla Firefox) 3.

И ово издање садржи превод на српски језик. Корисничко сучеље је сасвим преведено. Преостале су, како ствари стоје, неке грешке ниског приоритета, које немају везе са преводом, већ се испољавају у интеракцији са преводом. Фајерфокс 3 ближи је него икад.

Локализација федоре 9 је завршена

2008-04-17T23:17:00.002+02:00

Игор пише:

Захваљујући Иновационом центру са ФОН-а, као и Министартству телекомуникација и информатичком друштву који су делимично финансирали пројекат, Федора је преведена 100% на српски језик по први пут од зачетка преводилачког пројекта. Заједничким радом људи у Иновационом центру и досадашњег преводилачког тима рад на преводу Федоре 8 је утопљен у званично издање Федоре 9. Преведено је сучеље, документације и сви програми који су били доступни кроз Федорин Трансифекс систем.

Као и увек, посао није завршен самим преводом. Остаје нам рад на усаглашавању речника, стила и генералном чишћењу превода од грешака. Због скорог изласка Федоре 9 овај посао је остављен за Федору 10, или евентуално 11. Наравно, свако ко жели може нам се придружити, да ли превођењем, исправкама или саветима, на овом дописном друштву http://www.redhat.com/mailman/listinfo/fedora-trans-sr .

Игор

Позив за бета-тестирање Мозилиног фајерфокса 3 (Mozilla Firefox 3)

2008-04-02T04:32:00.005+02:00

Поштовани сви,

Изашло је издање за бета тестирање Мозилиног фајерфокса 3. Пето бета-издање фајерфокса 3 има и локализацију (превод) на српски језик. То такође значи отворен позив свима који то желе да се прикључе бета-тестирању и пријаве све недостатке које уоче.

Да се не бих понављао, прочитајте овде детаље о тестирању. Наоштрите ваше бета-тестере и баците се на бета-тестерисање. Инсталирајте програм, прошетајте се кроз што више менија и опција, и грешке пријавите на за то предвиђено место (багзилу). Битно је да грешке пријавите у багзилу а не овде, јер неке од њих треба да покупе одговорни из Мозилине задужбине.

Имате прилику да уочите шта не ваља и да се то на време исправи пре званичног издања. Немојте после „да би ми се неко жалио“ када изађе званично издање како је урађено овако а требало је онако, па да се онда повлачимо по форумима и другде!

Пренесите ову ситну вест даље где мислите да је битно да се нађе, па до следећег виђења на багзили (Bugzilla).

П.С. Још мало података за заинтересоване.